Podstaknuti pandemijom, naučnici su ubrzali istraživanja početa još pre nekoliko godina, kojima su utvrdili na koji način boravak u prirodi popravlja raspoloženje i garantuje stabilno psihičko zdravlje.
Timovi biologa, psihologa i ekologa hteli su da ispitaju tačnost hipoteza o biofiliji, koju je još 1984. godine postavio naučnik Edvard O. Vilson.
Pod biofilijom, navodi portal Newscience, Vilson je podrazumevao čovekovu ljubav prema prirodi, i to prvenstveno prema travnatim površinama, drveću, jezerima i vodenim putevima.
U čak 28 zemalja na svetu lekari preporučuju i organizuju za svoje pacijente takozvano šumsko kupanje
Život u gradu
Vilson je hipotezu zasnovao na činjenici da od 300 000 godina, koliko čovek postoji, samo poslednjih 6 000 godina živi i u gradovima, a tek tokom 20. veka desila se velika svetska migracija ljudi u gradove, da bi konačno, pre desetak godina broj građana nadmašio broj stanovnika sela.
Osim ovih podataka, odeljenje Ujedinjenih nacija za populaciju daje i predviđanje da će do 2050. godine čak 70 odsto ljudi živeti u gradovima. Ali i tada, život u gradovima biće relativno nova pojava za čoveka.
Vilson smatra da to vreme nije bilo dovoljno da iz čovekovog bića izbledi ljubav prema prirodi (biofilija). U našim drevnim sećanjima ostaće osećaj da su površine sa drvećem, savane ili obale reka i jezera mesta gde ima hrane i gde je dobro živeti.
Boravak u prirodi ima pozitivne efekte na psihološka stanja kao što su depresija, anksioznost i poremećaji raspoloženja
Čovek tek 6 000 godina živi u gradovima, što je kratko vreme da iz njegovog bića izbledi ljubav prema prirodi
Da bi proverio postojanje biofilije kod savremenog čoveka, psiholog Mark Berman sa Univerziteta Čikago sproveo je istraživanja i dobio „vrlo solidne” podatke koji potvrđuju da boravak u prirodi ima pozitivne efekte na psihološka stanja kao što su depresija, anksioznost i poremećaji raspoloženja. Takođe je pronađeno da popravlja san, redukuje stres i negativne emocije, ali i promoviše pozitivne društvene interakcije i čak podstiče osećaj smisla života.
Posmatranje ptica
Na osnovu tih rezultata, na Šetlandskim ostrvima u Britaniji lekari još od 2018. prepisuju svojim pacijentima aktivnosti kao što su posmatranje ptica i šetnje po plaži kao terapiju kod poremećaja psihičkih stanja i jakog stresa, ali i kod oboljenja kao što su srčane smetnje, visok pritisak i dijabetes.
Ne radi se ovde samo o britanskoj ekscentričnosti. U čak 28 zemalja na svetu lekari preporučuju i organizuju za svoje pacijente takozvano šumsko kupanje. Radi se o svakodnevnom boravku u šumi, posle koga se pacijenti zaista osećaju kao da su se okupali u zelenilu.
Naučnik Edvard O. Vilson pod biofilijom je podrazumevao čovekovu ljubav prema prirodi, i to prvenstveno prema travnatim površinama, drveću, jezerima
Na sličan način boravak u gradskim zelenim površinama pomaže stanovnicima gradova da se nose sa urbanim stresom. Studija urađena u Torontu pokazala je da sadnja samo deset novih stabala u gradskom bloku kod stanara izaziva isti osećaj kao kad njihovo domaćinstvo uveća prihod za 10 000 dolara godišnje.
U Švajcarskoj su utvrdili da čak i zelenilo koje vidimo kroz prozor popravlja raspoloženje. Psiholozi su pretpostavili da i parkovi, sa travom, drvećem, često jezerom ili rekom, mogu da probude biofiliju i tako kod gradskog stanovništva posluže i za lečenje i za prevenciju težih psihičkih stanja. I bili su u pravu.
Istraživanje obavljeno 2019. na Univerzitetu Ekseter u Engleskoj, koje je obuhvatilo 20 000 ispitanika, pokazalo je da 120 minuta nedeljno rekreacionog boravka u zelenilu ili sličnog kontakta sa prirodom značajno doprinosi osećaju dobrog zdravlja i raspoloženja, ali da se maksimalan efekat postiže tek sa 200 do 300 minuta nedeljno.
Možda na prvi pogled deluje nemoguće izdvojiti toliko vremena nedeljno za šetnju po parku, ali se zapravo radi o manje od 45 minuta dnevno. Međutim, pandemijska godina je ukazala na problem većine svetskih gradova da svom stanovništvu obezbede uslove za tih 45 minuta.
U našim drevnim sećanjima ostaće osećaj da su površine sa drvećem, savane ili obale reka i jezera mesta gde ima hrane i gde je dobro živeti
Čak i tamo gde u ukupnom zbiru ima dovoljno velikih parkova, oni nisu blizu najgušće naseljenim delovima grada. Ako ljudi moraju da se voze kolima ili putuju prevozom do najbližih parkova, antistresno dejstvo gradskog zelenila, nažalost, značajno se smanjuje.
Izvor: TSJ
