Odlučile Bara i Micika da se i one malo provedu, kako se provode i tulumare non-stop njihovi muževi. I tako izašle one, obišle par barova i dobro se opile. Putom do kuće prolaze pored groblja kad se Miciki pripiša. Micika:
– “Bara, meni je sila pišat.”
Bara:
– “Joj Mica, pa di baš tu pišala, kaj ne vidiš da je tu groblje?”
Micika:
– “Ma nije me briga, ja idem iza prvog grma i pišat cu …”
Bara:
– “E onda idem i ja s tobom.”
Cucnu one iza grma i obave posao kod prvog groba.
Bara:
– “Čuj Mica, a čime ćemo se obrisat?”
Micika:
– “Ja cu obrisat o gaće, pa cu ih bacit …”
Bara:
– “A ja neću o gaće jer su Liscine, a Štef ih je puno platio pa ih je šteta hitit.”
Micika:
– “Pa čime ćeš se onda obrisat ?”
Bara:
– “Ma eto neke trake, pa ću se njome.”
Drugi dan se u birtiji sreću njihovi muževi Jura i Štef.
Jura:
– “Štef ja ne znam di su one sinoc bile, samo mi je sumnjivo jer je moja Mica, došla kući pijana i bez gaća …”
Štef:
– “Ne znam niti ja. Moja Bara je došla kuci isto pijana ali u gaćama, samo mi nije jasna traka koju je u njima donjela jer je na traci pisalo “Nikad te necemo zaboraviti…”
