Živadin Žića Kojić preminuo je danas u 81. godini života. Ova vest dirnula je mnoge njegove kolege i saradnike koji se tokom celog dana na društvenim mrežama opraštaju od finaliste prve sezone šoua “Nikad nije kasno”.
– Ode moj kum, ode jedan od prvih pevača Buce Jovanovića, ode najautentičniji kantautor iz Podrinja, ode ljudina iz Čokešine. Ode Žića Kojić, ostade “Gromovnik sa Cera”! Ostaće nam i “Mačvanke vragolanke”, “Šljiva ranka, kruška karamanka”, “Lepa Jana”, “Moj živote, šta li mi te truje”, “Nek uvenu ruže”, “Pusti me da odem gde me misli nose”, “Banjaluko tebe Vrbas deli”, “Nikad kući ne dođem do zore”, “Javljam ti se majko iz tuđine”, “Ljubav naša prođe kao varka”, “Kićeni svatovi”, “Stara vodenica”- napisao je njegov kum Goran Milošević.
Žića je rođen 10. juna 1939. godine u Čokešini. Bio proslavljeni kompozitor i pevač izvornih i starih pisanih narodnih pesama. U rodnom mestu je pohađao osnovnu školu, dok je gimnaziju završio u Loznici. Pesmu i harmoniku zavoleo je još kao dečak.
Njegova karijera na Radio-Beogradu počela je u saradnji sa Vuletom Jevtićem 1956. godine, a kasnije je sarađivao sa Vlastimirom Pavlovićem Carevcem. Smatra se da ima više od sto pesama koje peva, kako svojih, tako i tuđih. Njegove najpoznatije numere su: “Lepa Jano”, “Banjaluko”, “Moj živote šta te truje”, “Nek’ uvenu ruže”, “Nemoj više da me tražiš”, “Otišla si kao vihor”, “Rob ljubavi”, “Živim od uspomena”, “Zašto da živim”, “Jesen stiže rana”. Na njegovom repertoaru nalazila se, između ostalih, i pesma Đure Jakšića “Siroče” poznata pod nazivom “Zelen goru lišće kiti” koju je pevao u duetu sa Latifom Havkićem. Do kraja života Kojić je živeo u rodnom mestu i bavio se poljoprivredom.
Proslavio se kao najstariji takmičar pevača veterana. Iako nakon završetka takmičenja nismo često imali prilike da ga viđamo na malim ekranima, priča o njegovoj uspešnoj karijeri se nije završila sa “Nikad nije kasno”. Daleko od toga! Žića nije prestao da se bavi pevanjem sve do samog kraja.
U poslednjem intervjuu koji je dao za naš portal, Žića je poručio da će se pevanjem baviti dokle god ga snaga i glas služe.
– Moje pesme su živele u narodu i pre Granda, živeće i posle Granda. Naravno, svestan sam da su moje pesme mnogo popularmije od mene. Nisam se po cenu života laktao da bih došao pred kamere. Slava je preteško breme za moje nejake kolege. Danas ima mnogo “slavnih”, ali, kad bi došlo do “zadnjeg suda” mnogi bi stradali na pravdi Boga. “Slavne” kolege delim u tri kategorije: svestan da zna i zna koliko zna; misli da zna, a ne zna da ne zna; i ne zna koliko ne zna – rekao je svojevremno.
