TUGA DO NEBA: Kaleta Dijamanta pronašli MRTVOG u stanu

Poslednje dane života proveo je u Dizeldorfu i nije bilo naznaka da mu je ugroženo zdravstveno stanje. Ali kako se prethodna dva dana nije javljao na telefon, njegova porodica sinoć je obila stan i mogla je samo da konstatuje smrt.

– Preminuo je naš i vaš kralj narodne muzike. Ostaješ zauvek u našem srcu, za nas si i dalje živ. Najbolji oče, najbolji deda i najveća naša zvezdo, počivaj u miru. Vole te tvoj ćerke, žena i unuci – stoji u objavi porodice Stanković na njegovom zvaničnom Fejsbuk profilu.

Termin sahrane biće naknadno objavljen, a kako saznajemo u toku je obdukcija.

Kale Dijamant rođen je u Obrenovcu. Ljubav prema muzici pokazao je od najranijeg detinjstva, a osamdesetih godina počeo je radi po beogradskim klubovima i splavovima. Često je isticao kako je njegov put bio trnovit, a nakon Beograda i Beča, rešio je da svoju sreću okuša i u Nemačkoj, pa se 1991. godine preselio se Dizeldorf, gde je pokušao da izgradi karijeru.

– U to vreme postati zvezda na Zapadu, bez reklame i bez medijske podrške, bilo je zaista teško. Ja sam prošao kompletnu Evropu, mnogo sam pesama Šabana Šaulića otpevao. Od tih pesama sam napravio kuću, stekao porodicu, izgradio karijeru. Gospodin Šaban Šaulić mi je bio veliki uzor – govorio je svojevremeno Kale. Ipak, umesto karijere Nemačka mu je donela ljubav njegovog života, sadašnju suprugu Zoricu, najveću podršku.

-Žene su najlepša stvorenja i ja ih mnogo poštujem, bez njih nema života – govorio je pevač koji je 27 godina maštao da stane na veliku scenu i peva,a to mu se i ostvarilo učešćem u prvoj sezoni šoua “Nikad nije kasno”.

Popularnost i pobedu stekao je meastralnim glasom, za koji su mnogi rekli da podseća na Šabana Šaulića. Čak deset meseci koliko je trajalo takmičenje, bio je odvojen od porodice jer se potpuno posvetio takmičenju. Želeo da sve bude i više nego savršeno, a nakon pobede ispričao je kako se osećao:

– Nisam mogao da verujem da sam dobio prvo mesto po odluci stručnog žirija. Blagoje, kako ja zovem Žiku Jakšića, mi je rekao: “Kale, idemo.” Ja ga pitam: “Gde idemo, Žiko?”. A Jakšić mi kaže: “Ti si pobednik”. Ja mu kažem: “Žiko, ne razumem te”. Poveli su me tamo, nisam mogao da izrealizujem to da sam pobedio. Kada sam stigao u studio, shvatio sam da sam dobio tu nagradu. Bio sam uzrujan, fantastičan je osećaj i takav osećaj treba doživeti i treba osetiti to.

Ekipa emisije “Nikad nije kasno” i našeg portala duboko se saoseća sa bolom njegove porodice, ali znamo da će kroz njegove pesme živeti večno!