Sve ove godine RAKIJU pijete pogrešno!

Vjerovali ili ne, rakija može da se pije i iz čaše za vino, ne treba da bude hladna, niti da se “eksira”, kako to većina misli. Osim toga, naučili smo i kako da “provalimo” da li su nam umjesto prave šljivovice dali aromatizovanu “brlju”, zašto se parfemi rakija ne slažu, kao i da li je “dobra ljuta” zaista afrodizijak.

Zoran Radoman jedan je od autora bloga “Rakija, uglavnom”, često je u nacionalnim i međunarodnim žirijima za ocjenjivanje rakija na raznim takmičenjima u kvalitetu, ali najvžanije od svega u vezi sa našim sagovornikom je sljedeće – on voli rakiju i često uživa u njoj.

“Možda zvuči paradoksalno da nama na Balkanu neko priča o rakijskom bontonu, ali se ispostavilo da ima mnogo zabluda u vezi sa ispijanjem rakije koje smo riješili da demistifikujemo”, rekao nam je Zoran i objasnio da u dobroj, kvalitetnoj rakiji treba uživati svim čulima, isto kao i u svakom drugom jakom alkoholnom piću: konjaku, škotskom viskiju, tekili, francuskom kalvadosu… koje je starilo u hrastovim buradima, a pije se lagano, gutljaj po gutljaj.

Dakle, to što mi rakiju “drmnemo” i “eksiramo” nije pravilno?!

“Jeste samo ako pijete lošu, slabu, manje kvalitetnu rakiju. U tom slučaju rakija se pije dosta rashlađena, iz male čaše, ili iz čokanja. Međutim, dobra, kvalitetna rakija ne treba da bude hladna i može da se pije i iz veće čaše, iz one za vino ili konjak. Polako…

Zamislite da ‘na eks’ probate rakiju koja je 15 godina starila u hrastovom buretu? To bi bilo isto kao da taksirate ferarijem!”.

Ako je tako, u šta nam je teško da povjerujemo, zašto onda gotovo svaka kuća u Srbiji ima čokanje i minijaturne rakijske čašice?

“Mala čaša i čokanj su se nametnule našem narodu kao najbolji izbor za rakiju, zato što se dugo na našim prostorima pila meka rakija. To nije prepečnica, ima manje dopadljivih aroma, manje alkohola – do 30 odsto. Kada bismo takvu rakiju sipali u veću i širu čašu, ona bi imala veoma neprijatan miris. Otuda ta navika da se rakija pije iz čašica, brzo, naiskap, često jako rashlađena, naročito u kafanama i kafićima, gdje mnogi serviraju rakije sumnjivog porijekla i kvaliteta. Nemam ništa protiv tradicije i svako treba da uživa u rakiji kako želi, ali da biste osjetili miris, ukus, sve slojeve arome, naročito kod starih rakija, potrebno je da imate pravi ‘alat’. Dublja i šira čaša demaskira rakiju, pojačava ono što je u njoj dobro, ali i ono loše, sve u vezi sa njom ćemo jače osjetiti.”

Dakle, nema prečice na putu otkrivanja da li smo posluženi starom rakijom ili onom koja se samo tako predstavlja?

“Tek kada probate nekoliko pouzdano starih rakija, onda ćete imati neku vrstu mape u svojoj glavi na osnovu koje ćete prepoznati da li je riječ o dobroj staroj rakiji. Ono što ću vam savjetovati jeste da ne pijete hadnu rakiju, to je provjereni pokušaj prevare. Ako je rakija bezbojna, voćna i ako je mlađa, ona može da ide na nižu temperaturu – između 10 i 12 stepeni Celzijusovih. Starija rakija, prirodno obojena, se pije na temperaturi između 17 i 19 stepeni. Gutljaj rakije, barem prvi, bi trebalo uvijek da je manji, obavezno ga zadržite nekoliko sekundi, dopustiti da se rakija lagano razlije u ustima da biste sve osjetili, a onda gutljaj progutajte polako.”   

Izvor: mondo.rs