Tahini je dosta zastupljen u mediteranskoj kuhinji, ali i u azijskim zemljama. Sasvim ga je jednostavno napraviti, a pošto ima mnogo kalcijuma i proteina omiljen je kada je u pitanju veganska i vegetarijanska ishrana.
Foto: Promo
Ova pasta ili namaz se dobija mlevenjem semenki susama (bele, smeđe ili crne), oljuštenih, a u Aziji se melje neoljušteno seme i konzumiraju ga poput humusa i alve.
Ostala nam je prva zabeleška o tahiniju iz 13. veka u jednom arapskom kuharu, ali raširio se na Indiju, Koreju, Japan, a koriste ga i u balkanskim zemljama.
Iako je izrazito kaloričan (gotovo 600 kcal na 100 gr) tahini spada u zdravu hranu, jer je dobar izvor vitamina B kompleksa, fosfora, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, ali i zdravih masnih kiselina – omega 3 i omega 6. Poprilično je zdraviji od putera od kikirikija, kome je najsličniji, pa je bolje da ga uvek zamenite tahinijem…
Pošto mnogi proizvođači tahini prave sa silnim aditivima, verujemo da vi to želite da izbegnete, pa vam preporučujemo da napravite sami svoj ukusni namaz. Donosimo vam tahini recept.
Ukoliko koristite susamovo seme neoljušteno, potrebno je da ga prvo potopite u vodu, pa izdrobite da bi ste se rešili ljuski. Takve semenke potopite u vodu, a ljuske potonu, pa je lako napraviti selekciju. A, ako koristite oljuštene semenke, pečete ih i meljete i dobijate pastu.
Za dobar tahini namaz trebaju vam semenke susama i maslinovo ulje (obično 2 kašike ulja idu na jednu ili pola šolje semenki, u zavisnosti od toga koliko gustu smesu želite). Lagano popržite semenke, desetak minuta, mešajući stalno. (Pazite, mogu lako da zagore). Kada se prohlade ubacite ih u blender sa maslinovim uljem i miksajte dok ne dobijete pastu željene gustine (možete dodavati još maslinovog ulja po želji).
Tahini možete kombinovati i sa drugim namirnicama da mu obogatite ukus. Prilikom miksanja dodajte i, recimo, sok od limuna i malo morske soli, belog luka, ali i kakaa, vanile, čokolade.
