Rođen je u Bagdadu, prevremeno sa šest meseci i 15 dana, kao blizanac. Usled nedovoljno razvijenih pluća, njegova sestra nije dobila borbu života, ali on jeste i maksimalno je iskoristio. Naučen da radoznalost pobeđuje površnost, odmalena dostojanstveno prkosi zapisanoj sudbini, ali i medicini.
Uprkos paralizi cele desne strane tela, nebrojano mnogo operacija i prognozama lekara da nikad neće prohodati, Viktor, kao što kaže i samo njegovo ime (prim.aut.pobednik), sve navode i predviđanja demantovao je pozitivnim stavom prema životu i neverovatnoj upornosti koja ga je dovela čak do polumaratona.
– Ne dozvoljavam sebi da zaboravim sve operacije koje sam imao, pa čak i tri operacije u isto vreme. Imao sam sreću da moji roditelji odmalena rade sa mnom, i da je moglo da bude gore nego što jeste. Svašta se pričalo, da neću hodati, ali od svega toga nije ostalo ništa. Moji roditelji nisu dozvoljavali da se prema meni bilo ko odnosi kao da sam drugačiji – priča Viktor i ističe da je tek sa polaskom u školu shvatio da ipak jeste.
U potrazi za odgovorom na pitanje zašto, upisao je phihologiju, koja mu je dala najviše odgovora. Njegov vedar duh, kaže, nije slučajan, jer na sopsvetnoj sreći i želji za životom čovek treba neprestano da radi, pa nije neobično što putem svog Instagram naloga ”Klupko4niti” želi da pomogne ljudima da odagnaju tegobe koje život ume da donese.
– Meni je polumaratonu pomogao da budem bolji psiholog – ističe ovaj hrabrni momak na čiju životnu priču malo ko može da ostane ravnodušan.
Njegovu borbu, radost, volju i pobedom u životu pogledajte u još jednoj epizodi “Život priča priče”.
