Luksuzni brendovi često varaju svoje potrošače o mestu proizvodnje njihove robe, kako bi ona u njihovim očima delovala luksuznije. Tu pojavu u svetu mode objasnile su Dunja Jovanović i Marija Radaković, devojke koje su autorke F.fm podkasta. One svojim sadržajem pokušavaju da nas nauče zašto je modna održivost zaista jako važna – i zašto smo svi za to odgovorni.
Prenosimo njihovo objašnjenje o etiketama u celosti.
„Etiketa “Made in Italy” nekada je označavala mesto proizvodnje, ali danas to više nije tako. Većina industrije posluje po OPT (Outward Processing Trade) sistemu, koji podrazumeva unajmljivanje radne snage u drugim državama širom sveta, ali i nabavku materijala ili sirovina. Dakle, ako na etiketi (na primer) cipele piše “Made in Italy” – to u slučaju velikih brendova uglavnom znači da su delovi te cipele napravljeni negde drugde, a sastavljeni u Italiji.
Osim što se krije sam proces, ovakvim poslovanjem veliki brendovi izbegavaju carinu u zemljama proizvodnje, jer im se ne šalje gotov proizvod. Pa su tako Louis Vuitton “italijanske” cipele zapravo napravljene u Rumuniji, dok je Stefan Aleksić, istraživač organizacije @cleanclothescampaign na jednom od F.fm panela rekao da se Gucci obuća pravi po garažama u Ivanjici. U toku kovid 19 karantina, New York Times novinari otkrili su da se i druga “luksuzna” roba velikih brendova (konglomerata LMVH i Kerring, Burberry, Versace) šije u Indiji, a potom im se lepe “Made in France” i “Made in Italy” etikete.
Zašto se to radi?
Luksuzni brendovi grade svoj imidž na osnovu nasleđa. Šta to znači? Uzmimo za primer kuću Saint Laurent, odnosno bivšu YSL; Osnovana je 1961. u Parizu, bila je u privatnom vlasništvu dizajnera Yves Saint Laurenta, sva odeća je bila originalnog dizajna, proizvedena u ateljeu u francuskoj. Na toj ideji, dakle – da su dobar zanat, kvalitetan materijal i originalan dizajn vredni – živi i danas kuća Saint Laurent, iako posluje sasvim drugačije. Radi smanjenja cene proizvodnje, oni deo kolekcije prave “napolju”, a u francuskoj nalepe etiketu – jer ona “poskupljuje” proizvod u očima kupaca. Pored toga, etikete kao što su “Made in Bangladesh” ili “Made in India” danas same po sebi imaju loš imidž kod kupaca, jer se povezuju sa nehumanim radnim uslovima i kršenjem ljudskih prava, pa ih luksuzni brendovi izbegavaju – iako proizvode tamo“, objasnile su Dunja Jovanović i Marija Radaković na Instagramu.
