Ovaj bazični sport, koji aktivira sve grupe mišića, blagotovoran je za ceo organizam, naročito za srce i pluća, ali to nije sve. U čemu je još specifičnost plivanja? Između ostalog, u tome što jača bela krvna zrnca, koja su ključna za jak imunitet. Zatim, za razliku od većine drugih sportova, pokreti u vodi, nezavisno od toga koji stil plivanja izaberete, imaju meditativni učinak, i podstiču proizvodnju endorfina, supstance koja je poznata kao hormon sreće, što je takođe jedan od ključnih faktora u sposobnosti organizma da se odupre virusima. Plivanje je preporučljivo svima, nezavisno od uzrasta, pola i zdravstvenog stanja, a ubedljivo je najbolji izbor za starije i imunokompromitovane osobe, dakle one koje imaju neko hronično oboljenje, jer je skoro nemoguće povrediti se dok plivate, a nije ni stresno. Ove teze nedvosmisleno su dokazane istraživanjem Univerziteta u Torontu, sprovedenom na 1.800 ispitanika od 18 do 80 godina, koji su plivali tri puta ndeljno po 45 minuta u toku tri meseca. Osim što su bili zadovoljni dejstvom plivanja na liniju i raspoloženje, kao i na pojedine hronične tegobe, ispitanici su masovno prijavili i da nisu imali simptome prehlade ni respiratornih infekcija, iako je ovo istraživanje sprovedeno u zimskim mesecima.
Imajući u vidu navedene podatke, nema sumnje da je pravo vreme da zaplivamo i da steknemo dobre navike, koje ćemo zadržati u svim godišnjim dobima, te time značajno smanjiti šansu da se zarazimo i obolimo.
