„Želim da budem sa nekim ko…
Koristila sam ovu frazu kao oružje.
Obično sam bila ljuta u tom trenutku. Pokušavala sam da izrazim svoje želje i one koje imam u vezi, ali nisam znala kako, a da ne budem frustrirana.
Sećam se da mi je jedan partner rekao da je to jedna od najbolnijih stvari koje sam mogla da mu kažem, jer se osećao kao da mi nije dovoljan i da ne želim da budem sa njim.
Ako želim nekoga ko pravi planove, mogla bih da kažem, umesto toga, da mi je važno da planiramo unapred naše nedelje, tako da znam koje dane provodimo zajedno, a ne da čekam kao na čiviluku.
Ako želim nekoga ko želi da provodi mnogo vremena sa mnom i nekoga ko me obaveštava o tome šta radi, mogu da mu kažem da ne očekujem da radimo sve zajedno, već neku vrstu inkluzivnosti – bilo da je to u smislu slanja poruka ili da bih znala šta se dešava – to mi pomaže da se osećam sigurno u vezi
Ako želim nekoga ko čita šta pišem i može da se poveže sa mnom na tom nivou, mogla bih da kažem da je moje pisanje deo onoga što jesam, pa čak i ako na njega ne deluje ili nije za tu osobu, želim da znam bar da ga je pročitao i šta misli o tome.
I, ako zaista želim da budem s nekim ko… onda bi trebalo bi da budem s nekim ko.
Moramo da prihvatimo ljude onakvim kakvi jesu, tu dok stoje ispred nas. Ne možemo ih promeniti. Ne možemo tražiti od njih da se povinuju našim željama i očekivanjima. Ali dozvoljeno nam je da imamo potrebe u vezi i da ih izražavamo na način koji je otvoren umesto kritičan i okrutan.
Ne izražavam uvek savršeno šta želim, i kada bih mogla da se vratim unazad, volela bih da mogu da izvučem ovu frazu iz načina na koji sam komunicirala sa partnerima u prošlosti.
Moja terapeutkinja je takođe rekla nešto zanimljivo pre neki dan kada sam joj pričala o situaciji u prošlosti u kojoj sam se uznemirila jer me osoba sa kojom sam se viđala nije uključila u svoje planove. Ja sam sve otkazala, a on je izašao sa našim zajedničkim prijateljima. Ja sam te noći sedela sama kod kuće.
Rekla je: „Pa, zašto ga nisi pitala da li možeš da im se pridružiš umesto da čekaš, nadajući se da će te pozvati? I onda kada nije, naljutila si se zbog toga?“
Iako mislim da želim da budem sa nekim ko misli na druge, promišljen je i brižan, znam da takođe moram da radim na tome da pustim sebe da budem ranjiva i da preuzmem odgovornost za svoje želje.
Moja terapeutkinja mi je rekla da kada bih pitala i dobila loš odgovor, onda bih imala pravo da budem ljuta ili da to postavim kao problem. Ali potrebno je dvoje da bi veza uspela ili se raspala, i sve što mogu da kontrolišem je moj deo u svemu tome.“
