Kada je krenula cela priča sa Koštanom više nije moglo nazad. A „Koštana“ je definitivno obeležila njenu karijeru. Usnija ju je igrala punih 26 godina, od 1973. godine, pa do pred samo bombardovanje.
– Donela mi je i mnogo ličnog zadovoljstva jer sam zaista volela tu ulogu. U njoj sam mogla da se iskažem u potpunosti i kao glumica, i kao pevačica, i kao igračica. Ona mi je donela Sterijinu nagradu i plaketu Narodnog pozorišta. Pre nego što sam ja upala kao nova ta postava je odigrala „Koštanu“ 150 puta. Veće pohvale od reči Raše Plaovića, doajena pozorišta, koji je rekao da je to najautentičnija „Koštana“ za mene nije bilo. Sećam se i da je u jednim novinama koje su imale pozorišnu kritiku tada izašlo da je to bljesak te predstave.
Pored ove sjajne uloge, Usnijinu karijeru obeležile su i mnoge pesme. Među njima su svakako „O pesmo moja, o igro moja“, „Kazuj krčmo, džerimo“, a kasnije „Živote moj“ koje su, svaka na svoj način, značile iskorak u njenoj karijeri.
Ipak, njena porodica teško se mirila sa ćerkinim izborom zanimanja. Ona kaže da oni to nikada nisu prihvatili.
– Stalno su mi tražili da donesem kući diplomu, pa su me pitali šta će mi ta putovanje tamo-amo. Kada su me prvi put videli na televiziji da pevam i igram sa Naskom Đorlevim bili su frapirani. Nisu mogli da veruju da ja to radim i da to uopšte umem. Smatrali su da taj posao nije za mene. Od mene su očekivali nešto ozbiljnije.
A kada je izašla njena prva ploča, otac je doživeo novi šok.
– Na omotu je bila moja slika na kojoj gledam na dole, ne vide mi se oči, već samo usne. Bila sam mlada, a usne napućene. Moj otac koga je to zabolelo, otišao je u robnu kuću gde se prodaju moje ploče da posmatra sa strane ko ih kupuje. Kada je video jednog čoveka da uzima ploču prišao mu je i pitao ga što je kupuje. Taj čovek je izgleda bio neki šaljivdžija, pa je rekao mom ocu: „Pa, vidite kako ima lepe usne!“ A on samo to da ne čuje. Hteo je da se ubije. Prvom prilikom kada me video, sručio je na mene drvlje i kamenje.
Pre „Koštane“ Usnija je igrala u filmu „Derviš i smrt“. Za tu priliku trebalo je da otpeva jednu pesmu i da se pojavi u nošnji haremskih devojaka.
– Kada me je otac video u toj nošnji gde mi se vidi pupak to je bila katastrofa. Srećom, uvek je tražio da mu sve lepo objasnim, pa kada ja to učinim on se primiri.
