NOVA GODINA – NOVI POČETAK!

Nova godina – novi početak
Ali, kada sve počinje?

Sigurno vam se već desilo da naiđete na čuđenje nekog stranca kad spomenete da se u Srbiji slave dve Nove godine? Nakon toga uglavnom usledi rasprava i preispitivanje verskih praksi i kanona u našoj kulturi i različitih istorijskih uticaja. Međutim, mnogi narodi imaju neobične i „duple“ proslave jednog od najveselijih praznika na svetu

Kad god ste u prilici da se nađete u nekoj od svetskih prestonica poput Berlina, Njujorka ili Singapura, oko sebe možete primetiti neprebrojive razlike među stanov icima koji u njima žive. Njihova odeća ih čini različitim, jezik koji govore im pomaže pri grupisanju i pronalaženju sličnih sebi, hrana koju jedu u svojim domovima priprema se drugačije, i tako dalje. Bez sumnje, sistem vrednosti nekoga ko je odrastao na Tibetu razlikuje se od sistema vrednosti nekoga iz Sibira, doline Eufrata ili Subsaharske Afrike. Pa čak i kada se ispostavi da su trenutno samo deo one grupacije koju oficijelna politika ovih zemalja zove „globalni migranti“, veliki broj ovih ljudi i dalje nastoji da očuva vrednosti na kojima je ponikao. Tako danas možemo kupiti tofu na kineskoj pijaci u Beogradu, suši u londonskom Sitiju ili humus u njujorškim supermarketima. Ali, nije samo hrana ta koja dolazi u naše gradove sa ljudima koji postaju naše nove komšije. Deo njihove tradicije seli se sa njima i nastavlja da se razvija. Zahvaljujući tome, kao i putovanjima – učimo. A šta je za bilo koju kulturu bitnije od novog početka?

Neki nepoznati kalendari
Ako bismo ga definisali, za kalendar bismo rekli da je to sistem koji organizuje vreme u dane i godine, a sve u zavisnosti od religijskih, socijalnih, administrativnih ili trgovačkih potreba čoveka. Najznačajniji orijentiri za određivanje dužine dana, meseca ili godine od kada se pojavila potreba za organizovanjem vremena svakako su bili Mesec i Sunce. Ova dva nebeska tela, iako nisu bila jedina koje je čovek smatrao bitnim za kreiranje kalendara, uticala su na razvoj kalendara u velikim kulturama tokom vremena. Tako danas imamo kalendare različitih kultura širom sveta koji su u svojim osnovama solarni, lunarni ili lunisolarni – u zavisnosti od toga koju od ove dve planete i njeno kretanje su smatrali značajnijim. Kako bismo lakše putovali kroz vreme i kulture, svi predstojeći datumi biće navođeni u odnosu na gregorijanski kalendar. Ovaj solarni kalendar je direktni nastavak rimskog kalendara. Zahvaljujući istorijskoj dominaciji Zapadne Evrope i katoličke crkve, kao i širenju njihovog uticaja tokom kolonizacije i uspostavljanja trgovačkih veza, gregorijanski kalendar je tokom 20. veka prerastao u univerzalno sredstvo za organizovanje vremena u svetu. Tome je doprinelo usložnjavanje odnosa među društvima i otvaranje nekih od tržišta, poput kineskog, koja imaju svoje kalendare.

Gregorijanska Nova godina
Mnogi je nazivaju i „međunarodnom“, ne razmišljajući o tome da je zapravo katolička crkva ta kojoj treba zahvaliti za usvajanje proslave Nove godine na ovaj dan. I zaista, 1. januar se obeležava u celom svetu kao Nova godina, mada veliki broj zemalja proslavlja i druge datume, koji korespondiraju sa njihovim tradicionalnim kalendarima. Dakle, možemo reći da se danas 1. januar smatra početkom „civilne“ nove godine, izbegavajući bilo kakvu religijsku ili tradicionalnu konotaciju. Ali put do proslave uz beskrajne vatromete u Londonu, Sidneju i Riju, svakako je utaban katoličkim i, šire, hrišćanskim vrednostima. Prva koja je institucionalizovala 1. januar kao početak nove godine i dan za proslavu bila je Mletačka Republika 1522. godine. Njen primer su sledile druge zapadnoevropske države tokom 16. veka; Britanija, nakon dobro poznate distance od ostatka Evrope i njenih vrednosti, pridružila se 1752, čak 52 godine nakon Rusije. Jedna od poslednjih zemalja koja je prihvatila ovaj dan, bio je Tajland 1941. Danas, neke od poznatijih proslava Nove godine organizuju se u Njujorku, Londonu, Sidneju, Edinburgu i na plaži Kopakabani u Rio de Ženeiru.

Julijanska Nova godina
Julijanska Nova godina predstavlja zaostavštinu starog, julijanskog kalendara, koji je uveo Julije Cezar 45 godine pre nove ere. Od tada, pa sve do kraja 16. veka, ovaj kalendar je bio poštovan u celoj Evropi i Severnoj Africi. Međutim, 1582. godine Papa Gregoro VIII je papskom bulom predstavio novi kalendar, koji je po njemu i dobio ime. Naime, ispostavilo se da godina traje 11 minuta kraće od vremena koje su po nalogu Julija Cezara izračunali aleksandrijski astrolozi. Kada su izračunali koliko zaostaju, službenici Vatikana su izmenili kalendar i ponudili ovu novu verziju vremena Evropi. Prihvatanje Gregorijanskog kalendara trajalo je do 20. veka. Srbija je jedna od zemalja koja se dosta kasno pridružila ostatku sveta, tek 1918. godine. Međutim, to nije sprečilo crkvu da nastavi sa proslavom praznika po julijanskom kalendaru, koji se trenutno razlikuju 14 dana. Ali, mnogi uživaju u proslavi dve Nove godine u tako kratkom razmaku. A i šta bismo inače radili tokom zavejanog januara negde u Srbiji, Rusiji, Gruziji ili Ukrajini?

Kineska Nova godina
Jedna od najatraktivnijih Novih godina svakako je kineska. Takođe poznata i pod imenom Lunarna Nova godina, Kineska Nova godina se obeležava tokom prvog mladog Meseca u prvom lunarnom mesecu u godini. Prema gregorijanskom kalendaru, ovo se desi u periodu između 21. januara i 20. februara, a proslavlja se u Kini, kao i u svim zemljama gde Kinezi čine značajnu manjinu i u kineskim četvrtima širom sveta, čime je i stekla veliku popularnost. Poznata je po činjenici da se proslavlja dve pune nedelje i da je praćena, pored velike porodične večere i niza ukrasa, takođe i bezbrojnim crvenim kovertama. Koverte uglavnom poklanjaju parovi koji su u braku onima koji i dalje nisu, ili stariji članovi porodice i prijatelji mlađima. U njima se uglavnom nalazi novac koji treba da potisne zle duhove. I naravno, svaka godina posvećena je jednoj od 12 životinja, tako da predstojećeg februara izlazimo iz godine Tigra i ulazimo u godinu Zeca. Ukoliko imate sreće, proslavi Kineske Nove 4709. godine možete prisustvovati od 3. februara 2011, ako ne u Kini, onda bar u nekoj od evropskih prestonica poput Pariza i Londonda, ili pak u Njujorku, u čuvenom Čajnataunu (Chinatown).

Islamska Nova godina
Daleko drugačiji način proslave Nove godine karakterističan je za islam. Veliki broj zemalja proslavlja Novu godinu prvog Muharama (Muharram). Muharam je prvi mesec u islamskoj godini i u islamskom svetu se proslavlja relativno tiho, uglavnom u molitvi. Akcenat se stavlja na sećanje na prelazak Muhameda iz Meke u Medinu 622. godine, zbog čega postoji razlika od oko 600 godina između gregogrijanskog i islamskog kalendara. Tokom 2008. poklonici islamske veroispovesti imali su retku priliku da slave svoju Novu godinu čak dva puta u toku jedne gregorijanske godine – 10. januara i sledeću 29. decembra. Ovo je bilo moguće usled činjenice da islamska godina ima 354 dana, odnosno 11 dana manje od gregorijanske, te samim tim, svake godine se proslavlja 11 dana ranije nego prethodne. Ove godine, Nova 1432. godine obeležavala se 7. decembra.

Balinežanska Nova godina
Bazirana na balinežanskom lunarnom kalendaru, Nova godina se na ovom ostrvu proslavlja u potpunoj tišini, kada je ne samo lokalnom stanovništvu zabranjeno da se kreće, već takođe ni jedan turista ne može izaći iz svog hotela ili otići sa ostrva. Osim kretanja, tokom Njepija, odnosno Nove godine, na Baliju se tokom celog dana zabranjuju upotreba vatre, rad, seks i hrana, i dan se posvećuje meditaciji i samospoznaji. Međutim, dan koji prethodi tišini predstavlja pravu paradu, praćenu ogromnim lutkama-demonima napravljenim specijalno za ovu priliku koje se u povorci nose do obale mora gde se u sumrak spaljuju. Ovim aktom, čovek nastoji da ponovo stupi u harmoniju sa prirodom i bogovima, čije statue svako iznosi iz kuće tog dana i nosi ih na ritualno kupanje. Količina buke koju Balinežani proizvode tog dana, a sve u cilju da proteraju demone i zle duhove, vremenom su se pretvorile u jednu od centralnih događanja na ostrvu. Sledeća proslava balinežanske Nove 1933. godine održaće se 5. marta 2011.

Jevrejska Nova godina
Nimalo nalik na ostale Nove godine i kalendare, Jevrejska Nova godina, poznatija kao Roš Hašana, proslavlja se u septembru. Iako se iz prethodnih primera mogao steći utisak da se početak godine vezuje za kraj zime ili kretanja nebeskih tela, ali i da Nova godina predstavlja prvi dan, početak jedne nove godine, u hebrejskom kalendaru stvari ne stoje tako. Roš Hašana se proslavlja 1. i 2. Tišrija, koji je sedmi mesec u hebrejskom kalendaru. Sledeća proslava održaće se 29. i 30. septembra 2011, kada će Jevreji obeležiti početak 5572. godine prema svom kalendaru. Još jedna razlika u odnosu na druge narode i kalendare jeste što Jevreji svoju Novu godinu slave uz zvuke šofara, roga ovna, koji proizvodi plačni zvuk i time doprinosi dramatičnosti i ozbiljnosti atmosfere. Poenta Roš Hašane jeste prisećanje na počinjene grehove i pozivanje na pokajanje. Običaj je da se ode do reke, gde će vernici uz čitanje molitve u vodu bacati komadiće hleba simbolišući odbacivanje greha. Nakon ova dva dana nastupa takozvani period od 10 dana pokajanja, koji se okončava drugim velikim praznikom Jom Kipurom.

Učimo od drugih
Pored svih ovde spomenutih, u svetu se slavi još mnogo Novih godina, tokom čitave godine. Tako da ukoliko ste propustili proslavu neke od njih ili zaista želite da vidite drugačije običaje i slavite ovaj dan više puta u toku iste godine, vreme je za otvaranje ka novim kulturama. Neke od njih su već prisutne u našoj okolini, sve što treba jeste da ih malo bolje upoznamo i obogatimo sebe novim iskustvima i novim prijateljima.