Tokom srednjoškolskih dana, igrao je fudbal za ”Radnički”, a jedna povreda sprečila ga je da nastavi sa onim što najviše voli, što je za jednog tinejdžera veoma stresno i bolno. Ipak, jedan događaj, učinio je da fudbalska karijera padne u drugi plan- Bio sam jako vezan za majku koja je umrla kad sam imao 18 godina. Nisam preživeo. To je rana koja ne zarasta. Otišla je centralna figura mog života– rekao je Zlatko koji nije krio emocije na ovu temu.
Sa pevanjem je krenuo na nagovor drugih, koji su mu ukazali da može lepo da zaradi od svog talenta- Nisam bio u fazonu da pevam. Ali eto tako je sudbina htela da se desi. Sve ovo je sudbina. Radim godinama po Kopaoniku, Zlatiboru, Kragujevcu svuda. Inače sam veliki tremaroš, ali kad sam stao da pevam, ništa, kao da sam tu sto godina.
Ceo intervju pogledajte u videu ispod
