Studija koja je obuhvatila 37 učesnika pokazala je da se nakupljanje stresa kortizola može meriti na osnovu masnih sekreta ušnog kanala. Ovo bi moglo otvoriti vrata boljim načinima dijagnostikovanja psihijatrijskih stanja, uključujući i depresiju, ističe autor studije dr Andreas Heran-Vives.
– Čini se da su nivoi kortizola u ušnom vosku stabilniji. Hormoni i druge supstance se vremenom čuvaju u cerumenu koji nam je pokazao više nivoe kortizola nego uzorci kose – ističe.
On je takođe razvio novu vrstu brisa koja neće oštetiti bubnu opnu.
Kortizol je poznat i kao hormon stresa, a kada šalje alarme u mozak kao odgovor na stres, može uticati na gotovo svaki sistem u telu, od imunološkog sistema do probave i spavanja. Ali, njegova uloga u poremećajima, uključujući anksioznost i depresiju još uvek nije u potpunosti shvaćena.
Dr Heran-Vives, psihijatar sa Univerziteta u Lodonu želi da razme na šta povišeni ili sniženi nivoi koritola mogu kazivati. U teoriji, on smatra da bi ljudi sa simptomima mentalnog poremećaja mogao da se testira nivo kortizola, što bi pomoglo u određivanju dijagnoze.
– Dobra dijagnoza je jedini način da se obezbedi pravi tretman – ističe on.
