Na početku razgovora lepa Crnogorka objasnila je kako je bilo nositi titulu najlepše u Jugi, ali i zašto je jedina misica koja nije otišla ni na jedno svetsko takmičenje.
„Nažalost, ’94. godine sam izabrana za Miss Jugoslavije, a tada smo bili pod sankcijama i jednostavno nije bilo moguće takmičiti se na evropskom ili svetskom takmičenju. Ipak, na titulu najlepše u našoj zemlji sam jako ponosna“, priča Anči i dodaje da joj je lepota otvorila mnoga vrata, pa i ona estradna.
„Neko je davno rekao da će lepota spasiti svet, tako da lepota u svakom poslu i pomaže i odmaže, baš kao što je i meni. Jednostavno, lepo lice bude odmah zapaženo, ali ako i pored toga nema talenta, dobrih pesama, rada na sebi, sve može da bude uzaludno“, smatra pevačica koja je svojom lepotom i talentom uspela da se izdvoji iz mase pevača koji su devedesetih pokušavali da naprave pevačku karijeru.
Iako devedesete godine nisu bile srećna vremena za većinu, njoj su ipak, donele mnogo toga. Popularnost, slava, pune hale i dvorane bille su sastavni deo njenog života, dok danas živi potpuno mirnijim tempom.
„Pripadam onoj grupi pevača koja je stvarno bili medijski jako zastupljena, tako da ljudi znaju za mene i prepoznaju me, naravno, i danas. Jedino što se razlikuje jeste što sam postala majka i što više nemam dvadeset godina“, kaže Anči.
Ipak, smatra da se današnji nastupi pevača po mnogo čemu razlikuju od onih iz ’90-tih.
„Danas je totalno drugačije, ali je bitno da i dalje postoji interesovanje za moje nastupe, da ljudi dolaze da me slušaju i da pevaju sa mnom od početka do kraja, a to je cilj svakog pevača. Smatram da je dobra komunikacija sa publikom najbitnija, a ja je, verujem, imam. Starije generacije me dobro poznaju i znaju kakvu atmosferu pravim na svirkama. Ipak, mlađa publika je ta koja treba da me upozna i na tome uveliko radim“, smatra pevačica i dodaje da je nakon desetogodišnje medijske pauze odlučila da se u velikom stilu vrati na scenu, ali ju je situacija sa korona virusom omela u daljim planovima.
„Najbitnije je od svega je da se što pre vratimo normalnom životu, zdravi i nasmejani, jer se sve osim života može nadoknaditi. Nažalost, što se tiče mojih novih pesama, sve je otkazano do daljnjeg. Iskreno se nadam da ću u skorije vreme početi da nastupam, jer sam se jako uželela publike, gostovanja po emisijama“.
U danima izolacije uživa u društvu sina Marka i ne propušta nijednu epizodu „Nikad nije kasno“. Sa životnim pričama talentovanih veterana mnogo puta se poistovetila, a ono što je posebno raduje jeste druga šansa koja se daje talentovanim pevačima.
„Želim od srca da čestitam ekipi koja radi serijal Nikad nije kasno, na čelu sa Žikom Jakšićem jer stvarno sa uživanjem gledam svaku epizodu. Iskreno se radujem što i ljudi u nekim kasnijim godinama mogu da pokažu svoj talenat, jer svedoci smo da ima vanserijskih pevača koji su igrom sudbine i spletom čudnih životnih okolnosti svoj talenat stavili u drugi plan. Zato je ova emisija idealna prilika da ih čuju i vide široke narodne mase“, kaže i dodaje da joj posebnu radost pričinjavaju ljudi koji se nalaze u žiriju, te da bi i sama volela da se nađe u sudijskoj stolici ovog popularnog šoua.
„Znam da je jako teško izabrati najbolje kada da su svi takmičari, na neki način, pobednici, samim tim što su pobedili sve predrasude i u poznim godinama odlučili da dosanjaju svoje snove. Zato bih volela da uživo čujem te zanimljive životne priče takmičara, da osetim tu želju za pevanjem i izgaranjem na sceni. Iskreno, sa velikim zadovoljstvom bih prihvatila poziv da se nađem u žiriju ovog šoua“.
Kaže da je i sama nekoliko puta osetila na svojoj koži da nikad nije kasno u životu, a nekim njenim prijateljima i kolegama se život promenio učešćem u ovom šouu.
„Moj dugogodišnji drug i kolega Sasa Šasi je neko ko je ’90- tih punio sve lokale, bio je velika zvezda u jednom trenutku, ali je odlučio da sve zapostavi, posveti se porodici i nastavi da se bavi muzikom bez medijskog eksponiranja. Pojavljivanjem u emisiji „Nikad nije kasno“ podsetio je ljude na sebe. Danas mnogi više radi i na putu je da se vrati na stare staze, što svojim kvalitetima i zaslužuje“.
Za kraj, svim ljudima koji nisu uspeli da dosanjaju svoje snove poručila je da se prijave za takmičenje pevača veterana i obezbede sebi drugu šansu.
„Život je samo jedan. Zašto talenat koji vam je Bogom dat ne podeliti sa milionskim auditorijumom?! Treba dati priliku da i drugi uživaju u vašem glasu jer poslati poruku pesmom je najveća misija onih koji vole muziku“, zaključuje Anči.
