Poljupci igraju važnu ulogu u jednom ljubavnom odnosu – razmena nežnosti putem poljubaca produbljuje međusobnu povezanost
Ljubljenje je toliko uobičajena manifestacija naklonosti da se često ne pitamo zašto to radimo.
Mnogi naučnici sprovode istraživanja pokušavajući da shvate šta nas privlači u takvom izražavanju osećanja.
Evo deset zanimljivih činjenica o poljupcima koje pokazuju da ljubljenje nije samo prijatno, već i korisno.
Ljubljenje je možda evoluiralo iz tehnike hranjenja
Dezmond Moris, britanski zoolog, sugerisao je da je ljubljenje možda došlo iz evolucije. Majmuni hrane svoje mlade tako što im rastežu usne i na taj način im prenose sažvakanu hranu. Zatim su vremenom primati počeli da pokazuju osećanja naklonosti na ovaj način. Tako se pojavio poljubac, koji sada znamo.
Ne ljubimo se zbog instinkta
Ne ljubimo se iz instinkta, uprkos tome koliko je uobičajeno pokazati naklonost i ljubav. Ali ovo nije urođena veština koju svaka osoba poseduje podrazumevano. Studija iz 2015. pokazala je da ljubljenje nije univerzalan način izražavanja želje i ljubavi.
Neki afrički narodi ne izražavaju svoja osećanja ljubljenjem. Takođe je uobičajen među domorodačkim plemenima Nove Gvineje. Stoga istraživači smatraju da učimo da se ljubimo zbog kulturnih karakteristika u kojima živimo, a ne zato što je to svojstveno prirodi.
Oni koji se ljube često žive duže
Dodirivanje i ljubljenje, prema naučnicima iz Nemačke, mogu biti tajna dugovečnosti i blagostanja. Prema rečima dr Artura Sazboa, istraživanja su pokazala da oni koji svakog jutra ljube supružnika imaju manje saobraćajnih nesreća na putu do posla. Oni zarađuju 20-30 odsto više mesečno i žive oko pet godina duže od onih koji se nisu ni poljubili u obraz.
Razlog za to je, smatra dr Sažbo, jer oni koji se ljube dan započinju pozitivnim stavom.
Žene mogu da odluče da li je partner pravi za njih nakon prvog poljupca
Studija iz 2007. pokazala je da žene mogu da donose odluke o potencijalnom životnom partneru nakon prvog poljupca. Studija je sprovedena među 1.041 učesnikom oba pola. Ispostavilo se da je ljubljenje važnije za žene kada je u pitanju odluka da li žele da se zabavljaju sa nekim ili ne.
Slično istraživanje iz 2013. pokazalo je da žene imaju tendenciju da donose ishitrene presude o vezama na osnovu njihovog prvog poljupca.
Ljubljenje može povećati vaše šanse za orgazam
Iako se ljubljenje često smatra više delom predigre nego suštinskom komponentom samog seksa, naučnici sugerišu da ljubljenje treba praktikovati i tokom njega. Istraživanje Dejvida Frederika iz 2018. pokazalo je da je veća verovatnoća da će žene doživeti orgazam kada je ljubljenje prisutno u seksu nego kada ljubljenje nije. Iako je, naravno, ovde sve veoma individualno.
Ljubljenje oslobađa hormone sreće
Prema Healthlineu, ljubljenje uzrokuje da mozak aktivno proizvodi oksitocin, dopamin i serotonin, koji su odgovorni za pozitivne emocije.
Studija iz 2005. je otkrila da ljubljenje može proizvesti toliko dopamina da se taj osećaj može uporediti sa osećajem koji se javlja prilikom upotrebe psihoaktivnih supstanci. I zbog ovih hormona osećamo privrženost partneru.
Ljubljenje može pomoći u ublažavanju alergija
Japanski naučnici sproveli su istraživanje o tome kako ljubljenje može uticati na ispoljavanje alergija. Prisustvovalo mu je 90 ljudi. Polovina njih je svakog dana ljubila partnere po pola sata, a ostali nisu.
Pokazalo se da su ljubljenje smanjilo nivo proteina neurotrofina, čija je velika količina karakteristična za alergije. Takođe je olakšalo suočavanje sa simptomima ujeda pčela. Naučnici veruju da se hormoni sreće koji se oslobađaju tokom ljubljenja bore protiv stresa koji može dovesti do alergija. Ali ne zaboravite na tradicionalne metode lečenja ove bolesti.
Ljubljenje može učiniti da vaše lice zablista
Poljubac koristi mišiće na licu da poboljša protok krvi. Stimuliše proizvodnju kolagena i elastina, proteina koji čine kožu blistavom i mladom.
Većina ljudi se naginje udesno kada se ljube
Studija iz 2017. objavljena u Scientific Reports otkrila je da većina ljudi nesvesno naginje glavu udesno kada se ljube. Naučnici pretpostavljaju da je nagib glave određen činjenicom da mozak raspoređuje zadatke između različitih hemisfera.
Konkretno, leva hemisfera je odgovornija za emocije i donošenje odluka. Istraživači veruju da različiti nivoi hormona kao što je testosteron u svakoj hemisferi mogu biti neravnomerno raspoređeni, što dovodi do pristrasnosti ka desnom skretanju.
Sinhronizujemo se sa partnerom
Da biste se zbližili u vezi, potrebno je da se ljubite češće. Studija iz 2014. pokazala je da ljubljenje pomaže u povećanju moždane aktivnosti i postizanju harmonije. Ova sinhronizacija pomaže da budemo pažljiviji jedni prema drugima i da se postigne razumevanje.
Izvor: 24sedam
