Sviđa mi se kad mi kažeš biće…

Ta reč ume da uteši. I optimizam koji se trudiš da mi preneseš mi mnogo znači. Jedino me buni taj tvoj osmeh.

Da li izgovaraš biće zato što je srcu milo što nisam našla nikog posle tebe ili mi se podsmevaš što sam i dalje sama?

Možda samo želiš da mi budeš prijatelj. Neko ko me razume i ko je je uvek tu da mi pruži oslonac.

Da li kad kažeš biće misliš na sebe? Možda ohrabrujući mene možda tešiš sebe i uspevaš da izgovoriš ono o čemu ćutiš kad si sam.

Možda će i biti… za oboje.

Neko za tebe, a neko za mene.

I bićemo srećni…

Ti za sebe, ja za mene.

Da. Biće. A moglo je davno da bude za nas…

Izvor: A. Bakić – https://vedrioblaci.com/lek/