Mirza Selimović priprema se za svoje prve solističke koncerte koje će održati u „MTS dvorani“ u Beogradu 15. i 16. novembra kojima će obilježiti, vjerovali ili ne, čak 10 godina uspješne muzičke karijere.
Mirza je u razgovoru za Grand otkrio šta je sve pripremio za najavljeni spektakl, ali je i otvorio dušu o teškim temama, na prvom mjestu o gubitku majke i priznao kako se nosi sa tim bolom.
Na početku intervjua ispričao kako se rodila saradnja izhmeđu njega i pobjednice prethodne sezone „Zvezda Granda“ Šejle Zonić.
Kako je došlo do dueta „Crni snjegovi“ između tebe i Šejle Zonić?
„Radili smo par nekih svirki zajedno i došli smo na tu ideju. Imao sam neku super pjesmu, i kada sam je pustio svidjela joj se pa smo odlučili da to snimimo i mislim da su za sada super reakcije, a vidjećemo tek na terenu kada je budemo pjevali kako će da prođe kod publike“.
Imao si pjesmu baš za Šejlu?
„Imao sam pjesmu za sebe, pa sam je nekako pretvorio u duet.“
Da li se ideja o vašoj saradnji rodila na zajedničkom koncertu u Sanskom Mostu ovog ljeta?
„Malo prije toga. U Sanskom Mostu smo već imali otpjevan demo i samo smo čekali pravi momenat, što mislim da je sada.“
Beogradska publika biće u prilici da te gleda 15. i 16. novembra u MTS dvorani na tvojim solističkim koncertima, kakva su ti očekivanja?
„Veoma mi je drago je najprije imam jubilej, 10 godina karijere. Imaću sjajne goste, super repertoar i nadam se lijepu energiju. Radujem se jer to je moj prvi solistički koncert poslije 10 godina bavljenja ovim poslom i jedva čekam da izađem na te daske, na tu binu. To me ispunjava i tu sam svoj na svome“.
Zar je moguće da je prošlo 10 godina, kako gledaš na to?
„Pa brzo je proletjelo, kad se osvrne čovjek zaista je tako. Svašta nešto se izdešavalo, bila je i ta korona pa je malo ubrzalo to sve… Zadovoljan sam, imam više od 30 snimljenih pjesama. Neke su prošle dobro, neke manje, ali u suštini je najbitnije da čovjek radi ono što voli i što ga ispunjava, i to ljudi prepoznaju. Na kraju dobiješ kao krunu svega toga neki solistički koncert i šta čovek više da poželi“.
Kasnije vjerovatno poželiš i slijedeće koncerte?
„Dobro, zašto da ne. Možda dogodine bude i Sava centar. Ja volim da kažem „step by step“, korak po korak. Ne volim da preskačem stepenike, već postepeno da gradim priču jer je onda ona puno stabilnija.“
Kako si lično doživeo poplave koje su zadesile Jablanicu i okolinu reguiju?
„Velika katastrofa. Kada sam vidio to me je toliko šokiralo. Ti možeš tu materijalnu štetu nekako da nadoknadiš i ljudi će to riješiti, ali ljudske živote ne može niko da vrati. Svjedoci smo činjenice da kada nam se dese tako neke stavri ovdje se nekao čitav region ujedini, i žalosno je što je to samo tad. Mi treba da se nekako ujedinimo i u nekim drugim stvarima. Mnogo je više stvari koje su nam zajedničke nego onih koje nisu, tako da je to ogromna tragedija i svim srcem sam uz taj narod i uz svaki narod koji pati na bilo kakakv način. Žao mi je što je to tako bilo, ali malo je tu uticao ljudski faktor, možda malo više. No protiv prirode se ne može i niko je nikad nije pobijedio. Nadam se da će sve to da se digne na noge i da će ljudi da se vrate na svoja ognjišta, to je najvažnije“.
Da li i lično poznaješ nekog ko živi u području koje je pogođeno poplavama?
„Imam dosta prijatelja tamo, zvao sam ih. Oni su hvala Bogu dobro, ali sam dobio ta nekakva svjedočenja koja su me baš potresla i ne znam šta bih rekao na tu temu. Nije me dugo nešto tako potreslo“.
Takve stvari se, na žalost, dešavaju i dešavale su se na ovim prostorima, složićeš se?
„Znate i sami kada su bile one poplave 2014. godine, Obrenovac, Maglaj, Doboj… To su strašne stvari. I tu se nekako vidi da smo svi u istom problemu i belaju, i da sve podjele i gluposti kojima se bavimo na svakodnevnom nivou prestanu da budu važne. Jednostavno, najbitnije je čovjeku zdravlje i siguran dom. Ovo sve drugo ćemo da nadoknadimo“.
Prošlo je neko vrijeme, da li uspevaš da se nosiš sa bolom zbog gubitka majke?
„To su neke stvari koje jednostavno ne prolaze i ta praznina ostaje zauvijek. To ne može nikad da te prođe, samo jednostavno navikneš se da živiš sa tim i to je to. Ne znam šta bih rekao na tu temu, ne volim nešto puno da pričam jer mi pada teško, ali mislim da ćemo se svi jednog dana sresti na tom nekom boljem mjestu.“
Ipak si smogao snage da objaviš pjesmu posvećenu preminuloj majci, odakle si crpio snagu?
„To je bila moja posveta njoj još dok je bila u bolnici. Ja sam joj to posvetio, ona je to čula i… Drago mi je što je čula tu pjesmu i… To je ono što nekako… Držali smo se zajedno do zadnjeg momenta. Ja sam bio tu, svi smo bili uz nju, ali jednostavno neke stvari ne možeš da promjeniš. To je što kažu sudbina, i protiv nekih bolesti jednostavno se ne možeš boriti“.
Ko ti je podrška u tim teškim trenucima?
„Porodica, prijatelji, ko bi drugi. Dobijao sam i puno poruka od ljudi koji prate ovo što radim i njima hvala od srca. Idemo dalje i život ide dalje, tako bi majka htjela.“
Idemo dalje u susret koncertima 15. i 16. novembra u Beogradu, šta očekujemo?
„Očekujemo sjane goste sjajnu energiju, a i da prođe sve kao treba jer to su moji prvi koncerti. I odmah prvi, pa dva. nagovaraju me da otvorim i treći koncert, ali ne znam, višebih volio da odradim ta dva, da mi ne bude još i treći nad glavom. Ali ako se desi i pojavi mogućnost i termin i za treći koncert, zašto da ne, radićemo i treći. „
Imaš li malo treme ili uzbuđenja?
„Uzbuđenja ima uvijek pred koncert, pogotovo pred ovaj solistički na kojem će se pjevati više od 20 mojih pjesama. Radujem se.“
A s obzirom da si objavio duet sa Šejlom, biće ona jedan od gostiju?
„Da, evo da otkrijemo da će ona biti jedan od gostiju. Ali naravno i djevojke koje su snimale sa mnom duete, a možda i neki moji prijatelji“.
Znači biće mnogo djevojaka među gostima?
„Pa s obzirom da imam 4 dueta, tako da hoće sigurno“.
