Pre mnogo godina jod je korišten u lečenju mnogih bolesti, ali razvojem farmaceutske industrije i pojavom skupih lekova ta jeftina i delotvorna terapija potisnuta je u zaborav.
Dr Geri Voren ističe da je ključno povećati unos joda koji je odgovoran za funkcionisanje našeg organizma u celosti. Pošto ga organizam ne proizvodi, jod moramo svakodnevno unositi.
Najbolji izvori joda su alge, morska riba, morski plodovi i jodirana so.
Alge su pune prirodnog joda i sadrže oko 232 mcg po porciji. Generalno, morski plodovi su dobar izvor joda. Bakalar je posebno bogat ovim esencijalnim mineralom. Jedna porcija bakalara sadrži otprilike 158 mcg joda, što zadovoljava RDI za većinu odraslih. Iako rakovi sadrže manje joda od drugih morskih plodova i dalje pružaju 26–50 mcg u porciji od 100 g. Pošto je tunjevina masnija riba od drugih vrsta, sadrži manje joda, 17 mcg po porciji.
Klasična kuhinjska so je dostupna sa i bez joda, a mnoge popularne soli, poput morske soli i ružičaste himalajske soli ne sadrže jod. Dodavanje soli u hranu može povećati rizik od drugih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak i bolesti srca, tako da se preporučuje oprez prilikom korištenja. Ako odlučite da dodate so, uverite se da je označena kao „jodirana“.
Jod je veoma važan za zdravlje, jer:
– prirodni je antibiotik i antivirotik
– pomaže u prevenciji mnogih bolesti
– osigurava pravilan rad štitne žlezde i imunog sistema
– poboljšava mentalnu bistrinu i smiruje nervni sistem
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odrastao čovek, da bi izmirio dnevne potrebe za jodom treba da unosi oko 150 mcg joda, ali se preventivno dejstvo postiže tek unošenjem većih količna. Opasnosti od toga da ćete uneti previše joda nema, jer ne treba zaboraviti da ljudi u Japanu konzumiraju dnevno 12 mg joda, što je desetostruko više od preporuke SZO.
Lepota i zdravlje dolaze iznutra, veoma je važno šta unosite u svoj organizam hranom i vodom.
Foto: Shutterstock
