Priznajem, nisam imala dovoljno hrabrosti da ti kažem da mi se sviđaš. Priznajem i da možda nisam želela da te dozvolim sebi.
Tako se branim od emotivnih ogrebotina. Stavljam hanzaplast tamo gde se rana još nije pojavila.
Priznajem, tražila sam tvoje mane koje bi mogle da sakriju tvoje vrline. Priznajem i da sam prljala tvoje vrline izmišljenim slabostima.
Onda sam se nervirala što si želeo samo da mi budeš prijatelj. I nepotpuno se osećala što sam tvoj prijatelj postala, a želela sam više.
Priznajem da sam u jednom trenutku mislila da nisam dovoljno dobra za tebe. Priznajem i da sam u sledećem shvatila da ti nemaš petlje za mene.
Onda se sve okrenulo.
Onog dana kad si me poljubio i držao dugo zagrljaju.
Sve priznajem.
Izvor: A. Bakić – https://vedrioblaci.com/priznajem/
