Oduvek sam tragala za neopisivom srećom, velikom euforijom i udarom adrenalina. Živela sam za trenutke koji će mi oduzeti dah, igrom leptira u stomaku, vrtoglavicom i blagom mučninom.
Čekala sam trenutak kad ću mokre dlanove da obrišem o odeću, osetim žmarce celim telom i da me usne zabole od smejanja. Igrala sam da me Kupidonova strela pogodi tako jako da padnem na pod i postanem ponovo “ja”.
Tragala sam i dalje za nemirom i uzbuđenjem, a nisam znala da je sve što tražim mir.
Potpuni mir koji sam pronašla sa tobom.
Prirodni tok uravnoteženog disanja i otkucaja srca. Reči izgovorene istim tonom, lake kao perce koje se rasprše i nestanu.
Mir.
Lakoća postojanja u svetu koji ne postoji oko nas.
Mir.
Osećaj da je konačno sve na svom mestu i u savršenom redu.
Mir.
Mesto kome oduvek pripadam.
Izvor: A. Bakić – https://vedrioblaci.com/mir/
