Pišem jer ne znam šta ću sa svojim mislima. Ne mogu da ih se oslobodim, a nadvijaju se kao oblaci. Probam tako da im pokažem koliko sam strašna ali umesto da nestanu dolaze i crni i beli. Oluja traje kao večnost, a razvedravanje samo trenutak.

Kad uhvatim taj momenat pomislim kako je život lep i nije nam pružen uzalud. Treba se boriti.

Za istinu i ljubav.

Papir sve trpi. I ono što smo prećutali i ono što smo otvoreno rekli pa se pokajali. Čuva snove i leči razočaranja.

Novi list, novo večno prijateljstvo…

Izvor: A. Bakić- https://vedrioblaci.com/lek/