Priča da je na svojoj koži osetila kako je kad si odbačen zbog nekih razlika- Iz škole sam kući dolazila plačući. U osnovnoj školi devojčice su me uzele na zub. Mislim da u bile ljubomorne na mene. Smetalo im je što sam bila mršava. Konstantno su me prozivale i zvale “anoreksična”. Tada sam trpela pravo psihičko nasilje– kaže Kaća i dodaje da je mnogo gore trpeti to nego kad te neko prebije- Modrice prođu a te traume nikad.
Mnogi ljudi koji su je tad maltretirali sada dolaze na njene nastupe, i žele da se druže sa njom, a evo šta ona misli o tome- Ja im nikad nisam i neću zaboraviti sve što su mi priredili. Dolaze oni na moje nastupe. Ja ih vidim, javim im se ljubazno, ali se nikada ne bih družila sa njima. Neko će reci: “Pa bili su deca.” Jesu, to su radili kao klinci, a mogu samo da zamislim kakvi su danas postali ljudi i na šta bi sve bili spremni sada.