Neki ljudi nas jednostavno koštaju više živaca nego sva politika, porezi, računi, haarpovi i kemtrejlsi ovoga sveta. Ako želimo da živimo svoj život punim plućima ovog jadnog izgovora za vazduh koji udišemo, moramo ih se rešiti.
Foto: Promo
Truju nas više od svih alfatoksina, fungicida, pesticida i ostalih GMOvana. Da bismo sačuvali svoje mentalno zdravlje, moramo sledećim tipovima mahnuti baj baj:
HVALISAVCI
Oni što se stalno nešto pokazuju, dokazuju, guraju u prve redove i ističu koliko su bitni, u stvari retko imaju neku vrednost. Svojim hvalisanjem oni samo žele da im drugi zavide i da im se dive, a pri tome ne rade na sebi i ne postižu ništa što bi zaista bilo vredno divljenja. Samo troše uludo i svoje i naše vreme.
PUNOGLAVCI
Ovo je posebna vrsta glupaka, koji biraju da budu glupi (ne odnosi se na čistu prirodnu glupost, kojoj nema pomoći). Dakle, oni imaju sav kapacitet i predispozicije da funkcionišu normalno, a ipak biraju da egzistiraju prazne glave i puni sebe. Takvima je ego naduven van granica prostora i najviše od svega vole da pametuju.
PIJAVICE
Živimo u takvom nevremenu da svakom malo pa zatreba neka pomoć, što novčana, što fizikalna. Klackamo se na ivici provalije od danas do sutra i nema ničeg lošeg u tome da se prijatelju pritekne u pomoć, tutne nešto u džep, prenese bojler i slično. Međutim ima ta neka posebna sorta lezilebovića koji su nekako stalno nemoćni u obe ruke i potpuno im je normalno i prirodno da se kešaju za vaš budžet i da drugi rade sve umesto njih. Oni nonšalatno nikada ne vade novčanik i stalno su u problemu. Ne brinite se ništa za njih kad ih otkačite, naći će već oni novu sisu…
LENJIVCI
Lenjost je bolest, ljudi moji. I to zarazna! Što više visite sa lenjivcima, i sami ste sve nepokretniji, sve postaje teško, nedostižno, život se pretvara u životarenje, mozak trokira, a ni sa krvnim sudovima nije ništa bolje.
ALAPAČE
Njima sve počinje i završava na rečima. Iza izgovorenog mozga nema, a posle izgovorenog nema dela. Za razliku od njih, mentalno stabilni ljudi imaju dela da o njima govore.
Ne misli se na one sa pravom depresijom, nego na one koji se samo tako češljaju, u narodu poznatije kao EMOSI. Njima život nikad nema smisla, nepravda je svuda, plaču zato što su mršavi, plaču zato što su debeli, plaču zato što su ružni, plaču zato što su suviše lepi, pa ih niko ne shvata ozbiljno… i tako u beskonačnost. Stalno slušate koliko im je teško i koliko su nesrećni. A vama je sve toliko lako, da vam samo oni fale…
