Kad otkrijete da je život služba, nisu vam potrebni religiozni linkovi, da biste shvatili kome i zašto služite. Telo je hram, ljubav je sveta liturgija, a sve što doživljavate kao sebe, Bog kome služite. Kako na nebu, tako i na zemlji, generalni je plan ljudskosti, koji zapravo objašnjava da čovek ima sposobnost i zadatak da u sebi pronađe sve ono što obično u nevolji, očaju, tuzi i nemoći, moli i traži podižući oči ka nebu. Milost, spasenje, isceljenje – sve je u nama, u krvi i mesu. Ali mi volimo višu silu, programirani smo da se klanjamo gospodaru i upravljamo prema zapovestima, obično putem stranputica – nepoštovanja, kršenja, kajanja i oprosta.
Ljudi smo, glupi smo. Ali učimo.
Foto: Promo
Prvu zapovest ljubavi, koju svi znamo oduvek, najčešće kršimo, a bez nje ne možemo da pomaknemo evoluciju ni za jednu svetlosnu česticu:
1. Ljubi bližnjeg svog, kao sebe samog.
Voleti sebe ne znači da treba da postanemo i ostanemo narcisoidni ego-triperi. Ne znači da treba da popravljamo sebe da bismo uopšte imali koga da volimo. Voleti sebe, znači da poznajemo svoju mračnu stranu, da znamo sve najgore o sebi i da opraštamo sebi greške – jer ako se zaglavimo u preziranju svojih slabosti i manjkavosti, ne možemo da učimo i ne možemo ništa da popravimo. Voleti sebe, takođe znači brinuti o svom telu, prihvatati svoj izgled i nastojati da sebi pružimo zdravlje, odmor, opuštanje, uživanje. Tek tada možemo i bližnje voleti na isti način.
2. Oprosti.
Ako vas muči savest i smatrate da samo Bog može da vam da oproštaj, pozovite onog Boga u sebi, sa početka ove priče. Jer ako veliki Bog negde postoji, onda je sigurno najbolje od sebe ugradio u svoju najkomplikovaniju tvorevinu – čoveka. Oprostite sebi nervozu i sitničavost, laž i prevrtljivost, slabost i glupost, otpustite taj čvor kojim ste uvezali svoj potencijal za radovanje životu. Oproštaj je ljubav na delu. Prenesite ga na sve koji su vas mučili i povredili i ne gluprajte se – nije to posao za svece, nego za nas, takve kakvi smo.
3. Ljubi, grli, miluj.
Topla osećanja, najlepše želje, briga i posvećenost raspolažu finim i preciznim instrumentima – vaše ruke i usne. Ljubav je pre svega telesna bliskost. To ne znači da treba da pipate svakog sa kim stanete da porazgovarate, ali ne suzbijajte poriv da drage ljude pomilujete po kosi i licu, da čvrsto zagrlite prijatelje, da ljubite i mazite decu. Ako danas baš niste imali koga da grlite, pomazite makar sebe po rukama i ramenima, prizovite tu toplinu, zbog koje će neko spontano zagrliti i poljubiti vas.
Za mene, dan kad nikog ne budem poljubila, biće moj prvi dan u grobu.
4. Ljubav je orgazmička.
Ljudima je data polnost, da bi iskusili orgazmičku prirodu ljubavi, nastajanja i rađanja života. Onaj kosmos koji dotaknete vodeći ljubav, deo je onog većeg koji iskusite u duhovnom spajanju. Ljubav je energija. Energija u vama raspolaže finim i preciznim instrumentima, u celom vašem telu. Svi receptori i nervni završeci u stanju su da detektuju orgazmičku energiju ljubavi, tokom telesnog spajanja sa osobom koju volite. Pustite da užitak preplavi celo vaše telo, osetite kako vas orgazam preplavljuje i uliva se u telo partnera, dozvolite duhu svog tela da otpluta u kosmos. Vodite ljubav celim bićem.
5. Seks je svetinja.
Ako je naše telo hram, a u njemu se odvija seks, nemojte dozvoliti da taj doživljaj bude svetogrđe poput pornića u crkvi. Pokorite se zapovestima ljubavi, drhtite pred moćnom telesnošću koja slavi i uzdiže slast života, obožavajte svog partnera, divite mu se i klanjajte se čudu koje doživljavate sa njim. Gostite ga i častite svojim telom, gozbom na svetkovini priređenoj u čast velikog duhovnog praznika – Dana ljubavi – svakog dana vašeg života.
6. Udelite siromahu.
Svi su gladni ljubavi. Svi. Ako imate za davanje, dajte. Dovoljno je da usmerite pažnju. Da slušate šta vam neko govori i kad razumete šta on stvarno pokušava da kaže, dali ste mu ono što mu treba. Svojom pažnjom načinili ste most kojim neko zabrinut, prazan, ljut, očajan, možda može da se vrati sebi. Ne dozvolite da iskoristi most tako da potrči ka vama i okači vam se o vrat. Setite se da volite sebe i da je siromah takođe sposoban i dužan da voli sebe. Pružite sve što je potrebno za most i uputite ga tim mostom ka vratima sopstvenog hrama.
7. Plačite.
Kad naiđe tuga, ogromna, siva, strašna i neumitna, kleknite ponizno. To je samo oblik bogosluženja koji se sada zahteva od vas. Pustite neka vas potopi. Predajte se potpuno. Sjedinite se s tugom kao sa ljubavnikom. Plačite na oltaru tuge, onako kako se to ozbiljno radi. Celim srcem, celim telom, celim bićem. Osetićete svu razliku između samosažaljivog, uplašenog plakanja od tuge koja ne slavi ništa osim straha i plača koji je sveta voda ljubavi. Odajte dostojnu poštu onome zbog čega vas obuzima tuga. Nakon ovakvog iskustva shvatite koliko je tuga sastavni deo životne radosti, a plač se završava osmehom i osećanjem bezgranične zahvalnosti.
8. Smejte se.
Humor je ljudska tvorevina. Ne razumeju ga ni bogovi ni demoni. Apsurdne stvari koje čovek čini, jedini pravi otklon imaju u burleski. Smejte se sebi, smejte se sa drugima, držite otvoren i čist kanal ljudskosti koja nadilazi mane ljudskosti, tako što je u stanju da im se smeje. Smejte se od uvida u glupost ega i smejte se od čiste radosti. Jer je smešno ili jer je prosto veselo. Gomila dramatičnih obrta je urnebesno smešna, nemojte propustiti da to primetite, makar retroaktivno. Smešite se u tuzi i goričini, smejte se u dobrom raspoloženju i radosti, cerekajte se svakodnevnoj komediji pod maskama, izloženi svetlima pozornice svakodnevice.
9. Radite nešto kreativno.
I besplatno. Samo zato što uživate u tome. Od kuvanja i okopavanja baštice, do pisanja i slikanja, milion je stvari koje možete ulepšati ili uživati u njima, kanališući ih kroz sopstveni doživljaj i delovanje. Čitajte, slušajte muziku, to je na korak od pisanja i stvaranja muzike. Ugledajte se na nebo i drveće, na ptice i gromove. Bilo da volite divlju i nepredvidivu džunglu ili pitomu i doteranu baštu, pronađite u njoj posao za sebe.
10. Dajte sve od sebe.
Jer to je najmanje što možete. I kad uradite najmanje što možete, zapitajte se šta je to najviše što možete. I opet dajte sve od sebe da podignete nivo najmanjeg što možete.
Koliko god radili na sebi, možete da radite samo sa materijalom kojim raspolažete. A taj materijal obezbeđuju geni. Pa ako vam uspe da ne budete pijanica kao deda, svakako ćete biti agresivni gad kao deda, koji je za svoju gadost nalazio izgovor u pijanstvu. Bolje vam je da budete veštica na babu, ako ikako možete.
Autor: A. Đ.
